З А П И С Н И К
Са годишње Скупштине РАЗВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ (РАПС) одржане 21.03.2017. године са почетком у 11h у просторијама Развојне агенције Србије, Кнеза Милоша 12, са следећим дневним редом:
- Избор радних тела (записничара и два оверача записника),
- Усвајање записника са претходне скупштине ,
- Извештај о раду РАПС-а за 2016. годину,
- Разматрање и усвајање финансијског извештаја за 2016. годину и финансијског плана за 2017. годину,
- Разматрање и усвајање извештаја о раду УО РАПС-а за 2016. годину и план рада УО РАПС-а за 2017. годину
- Разматрање и усвајање плана рада РАПС-а за 2017. годину
- Пријем нових чланова РАПС-а
- Избор секретара РАПС-а
- Текућа питања
На Скупштини су присуствовали следећи академици: проф. др Михаило Остојић, проф. др Драго Цвијановић, проф. др Радован Пејановић, проф. др Мића Младеновић, др Ратко Ковачевић, проф. др Зорица Васиљевић, Мр Владислав Пауновић, проф. др Десимир Кнежевић, проф. др Зоран Марковић, проф. др Милан Почуча, и проф. др Јелена Миочиновић (кандидат за редовног члана РАПС-а).
ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧЦИ
- Председник скупштине РАПС-а, проф др Михаило Остојић, је предложио да записничар буде проф др Јелена Миочиновић, а оверивачи записника проф. др Зорица Васиљевић и проф. др Зоран Марковић, што је једногласно подржано и усвојено од стране присутних чланова Скупштине. Сходно изменама члана 29. Статута РАПС-а биће потврђено након електронског изјашњавања осталих чланова.
- Записник са претходне седнице Скупштине РАПС-а одржане у јуну 2016. године је једногласно усвојен.
- Проф. др Драго Цвијановић, председник РАПС-а, је поднео извештај о раду РАПС-а за 2016. годину (који је саставни део овог записника). Он је истакао да су чланови РАПС-а били релативно активни у претходној години. Активности су биле: учествовање као и помоћ при организовању различитих међународних конференција, семинара и скупова, организовање сарадње са општинама, одржавање УО РАПС-а, што је све било објављено на сајту РАПС-а.
Проф. др Драго Цвијановић је похвалио председника Скупштине РАПС проф. др Михаила Остојића, с обзиром да је успоставио сарадању са општином Голубац и који је притом ангажовао неколико колега на реализацији развоја пољопривреде општине Голубац. Проф. Цвијановић је истакао да је ово добар пут за даљи развој активности РАПС-а. Проф. др Драго Цвијановић. сматра да је ово јако важно и у финансијском смислу јер овакве активности могу допринети побољшању финансијске ситуације РАПС-а, с обзиром да од уговореног износа било које активности за трећа лица, РАПС-у остаје 20%, што је било и у случају сарадње са општином Голубац. Извештај о раду РАПС-а за 2016. годину је једногласно усвојен.
- Проф. др Драго Цвијановић је поднео финансијски извештај за 2016. годину и истакао да су највећи приходи остварени од чланарина, како оних оснивачких тако и од редовних годишњих чланарина. Укупни приходи за претходну годину су били 114.000,00 динара а све се може видети на линку АПР-а, који је свимчлановима РАПС-а достављен и свима доступан. Расходи су били веома мали. Расходе су сачињавали: трошкови за књиговодствене услуге, провизије банци, трошкови превоза за гостовање у Голупцу, потрошни материјал и сл. Пословање је било позитивно у претходној години и тренутно на рачуну има 110.000,00 динара.
Проф. др Михаило Остојић је истакао да је добро да су мали расходи, али такође је истакао да није тако добро да новац стагнира, јер то указује на активност РАПС-а и да је потребно да се повећају приходи у циљу упуштања у већи број активности.
Проф. др Драго Цвијановић је дао напомену, да од активности РАПС-а у Голупцу је инкасирано 50.000,00 динара, од чега 20% припада РАПС-у, а 80% припада члановима РАПС-а који учествују на том пројекту, те стога сматра да је то добар пример који отвара врата за даље активности РАПС-а. Он је истакао да ко год нађе посао сигурно ће имати безусловну подршку од стране РАПС-а.
Проф. др Михаило Остојић се захвалио проф. др Зорану Марковићу који је помогао око исплате хонорара учесницима семинара у Голупцу и истакао да је важно да у пословима сви буду задовољни и ово је сигурно начин за то.
Проф. др Р. Пејановић сматра да је овај пример сарадње са Голуpцем веома инспиративан и истакао да локлане заједнице имају велику потребу за помоћ те с тим у вези РАПС може да помогне у бројним пословима а у складу са наведеним правилима која омогућавају самосталност у одлучивању, прављењу тима и сл. Свако ангажовање може да допринесе финансијским средствима као и афирмисању РАПС-а.
Проф. др Михаило Остојић је истакао да неке послове није могуће спровести преко РАПС-а, али да у том случају је веома неповољна финансијска добит. Услед тога, активности које је могуће спровести преко РАПС-а отварају могућности које су веома повољне за учеснике.
Мр Владислав Пауновић је додао да прва информација на сајту није означила сарадњу са председником Општине Голубац. Извршена је исправка која указује на разумевање председника Општине Голубац у сарадњи са РАПС-ом. Он је такодје похвалио домаћинско пословање РАПС-а и сматра да постоји велики простор за популаризацију пољопривреде.
Финансијски извештај за 2016 годину је једногласно усвојен.
- Проф др Мића Младеновић је изнео извештај о раду Управног Одбора РАПС-а у 2016. години који је дат као прилог овом записнику. Поред тога, изнео је предлоге председника Научног одбора РАПС-а, Проф. др Љубише Тописировића у циљу побољшања активности у будућем периоду. Наведени предлози су такође дати као прилог овог записника.
Проф. др Љубиша Тописировић је истакао да је користио програм важних институција из света Холандије, Француске.и сматра да сходно називу „Академија“ је важно да се бавимо са оним што можемо да понудимо. Он сматра да се мора повећати активност у сваком погледу и да иницијативе које су значајне за пољопривреду требало би да подју од РАПС-а. Један од начина може да буде организовање семинара, као пласман знања али и начин финансијских добитака. Потребно је анализирати које су теме од значаја за локалне заједнице и сходно томе извршити анкете и др.
Проф. Пејановић је похвалио извештај о раду и навео да се одликује са доста идеја. Он сматра да је потребно успоставити бољу комуникацију са другим Институцијама нпр. привредним коморама, регионалним коморама и др. а посебно са појединим одборима за пољопривреду и да РАПС може да се укључи у њихове активности. Такодје, он сматра да су важне и развојне агенције које имају значајно место и са њима је потребно више комуницирати и евентуално направити уговор о сарадњи. Потребно је свакако више показати и доказати потенцијале. Проф Пејановић је предложио да за нове чланове постоје приступна предавања из области којом се баве. Поред тога, сматра да је неопходно изнаћи начине да РАПС буде препознатљив, при чему се мора смислити нешто по чему ће Академија бити препознатљива као нпр. часопис Економика пољопривреде научног друштва агроекономиста. Сматра да је веома значајна маркетиншка функција и да је потребно више интервјуа у циљу обавештавања јавности о постојању РАПС-а.
Мр Пауновић се сложио са претходним дискутантима и сматра да је сајт РАПС-а, добар начин за промоцију чланова који имају веома импозантне биографије. Један од предлога може да буде да се део финансијских средстава употребе за промовисање, али ипак уколико државне и политичке структуре не подрже активности РАПС-а, тешко да се може нешто урадити.
Проф .З. Марковић сматра да у РАПС-у постоји доста потенцијала и идеја али истиче да веома често недостаје реализација идеја у стварности. Он сматра да свако мора да да свој допринос за претварање идеје у активност. Само на такав начин се може постићи углед чланова, а и Академије у целини.
Др Ковачевић сматра да данас није проблем нешто створити или произвести већ је проблем пласирати на тржишту, за шта сматра да је неопходно имати озбиљну помоћ. Он је истакао да је још 2008. године сачинио тезе за петогодишњу стратегију развоја аграра Србије, које је потребно разрадити и доградити са колегама различитих струка. Стога, сматра да ово може бити основа и након доградјивања може бити понуђено Минситарству пољопривреде.
Проф. Младеновић предлаже да се стратегија пошаље Управном одбору РАПС а потом да сви чланови дају своје предлоге на унапређењу овог документа.
Проф. др Остојић је истакао да је РАПС непрофитабилна организација и да може да се бави само оним што је одређено оснивачким документима.
Др Д. Кнежевић је похвалио предложени програм дат од стране Проф. др Љ. Тописировића и након тога је потребно да се размотри начин реализације.
Извештај о раду УО РАПС за 2016 годину и план рада УО за 2017 је једногласно усвојен.
- Проф др М. Остојић је истакао да сви могу да додају додатна разматрања и допуне електронским путем, а поготово чланови који нису били присутни. До јуна 2017-године, када ће бити организована следећа Скупштина РАПС-а, сви материјали са ове Скупштине треба да се дефинишу. Он сматра да сви они који дају предлоге, треба да буду и учесници истих.
У наредном периоду потребно је интензивније анимирање чланства обзиром на одређени број пасивних чланова. С тим у вези, потребно је осмислити активности које ће указати са чиме стварно располаже РАПС.
У текућој години је потребно донети још два недостајућа нормативна акта чиме би се заокружле све правне активности РАПС-а. Поред тога неопходно је интензивирање сајта са више информација о активностима чланова у циљу афирмације РАПС. Проф Остојић сматра да је неопходно да се направи кратак информатор који би могли да пошаљемо свим Општинама у Србији како би их упознали са нашим активностима, члановима и др.
Ове године смо други пут за редом суорганизатори скупа у Врњачкој Бањи, што је веома добро. Он предлаже да се неки члан Академије ангажује у циљу промовисања РАПС-а на том научном скупу. Он предлаже проф Васиљевић одржи кратко предавање на ту тему. Поред тога, потребно је направити и постер као врсту рекламног материјала.
Са Општином Голубац је начелно договорено да се направити трајна сарадња о којој су се они начелно сагласили али још увек се чека на реализацију. У овом региону постоји манифестација ,,Голубачки котлић,, и предложено је организовање и оцењивања сирева, рекламирања туризма и др. У тим активностима би било простора за ангажовање чланова РАПС-а.
Проф. Пејановић подржава изнете идеје, али истиче да не плаћање чланарина можда је и знак да неко не жели да буде члан. Проф Пејановић је дао предлог да се на медјународном Пољопривредном сајму, где је председник комисије у агробизнису, РАПС појави са предавањем везано са развојним потенцијалима агроиндустрије и слично.Он је предложио да испред РАПС-а то изложи проф. Ј.Миочиновић.
Др Д. Цвијановић сматра да је суштина да свако од чланова предложи и реализује конкретан пример активности који ће промовисати РАПС.
План рада РАПС за 2017 годину је једногласно усвојен.
- Проф Остојиће је истакао да пријем нових чланова је врло афирмативно и да нови чланови свакако могу допринети раду РАПС. У складу са процедуром пријема нових чланова дати су извештаји за три предложена нова члана.
Проф Младеновић је изнео биографију проф др Бранислава Златковића (дата у прилогу).
Проф Остојић сматра да је приступно предавање добар предлог јер на тај начин можемо да сазнамо о активностима предложених/нових чланова, јер ти људи су већ довољно афирмисани у области којом се баве.
Проф. Др Драго Цвијановић је појаснио процедуру примања нових чланова. Наиме, редовни члан РАПС-а предлаже УО РАПС-а потенцијалног кандидата, за почасног, дописног или редовног члана РАПС-а. УО РАПС-а поред тог одређује још једног ментора из најблићже научне области. Два ментора прпремају материјал о кандидату и достављају комисији за пријем нових чланова РАПС-а. Комисија (три редован члана) и два члана – ментори, заседају и потом, уколико се сложе, предлажу Скупштини РАПС-а да изабере тог кандидата.
Проф Пејановић је истакао да је биографија проф. Златковића веома богата и подржао је кандидатуру за члана.
Кандидатура Проф. Бранислав Златковића за редовног члана РАПС је једногласно усвојена.
Проф. Остојић је изнео биографију проф. др Јелене Миочиновић која је ванредни професор на Пољопривредном факултету Универзитету у Београду. Проф. Пејановић истакао да др Ј. Миочиновић има доста научних и стручних радова и на основу разматрања биографије у потпуности подржао кандидатуру.
Кандидатура проф. Јелене Миочиновић за редовног члана РАПСа је једногласно усвојена.
Проф. Пејановић је изнео биографију др Гордане Радовић и дао предлог да буде дописни члан РАПС-а. Он је истакао да др Г. Радовић има две докторске дисертације и да је кандидаткиња дугогодишњи директор листа Пољопривредник који је један од најбољих листова у области.
Проф. З Васиљевић је истакла да интензивно сарађује са колегиницом Г. Радовић и у потпуности подржава предложену кандидатуру. Проф. др Драго Цвијановић је такође подржао кандидатуру, колегинице Радовић, с обзиром да се ради о младом научнику, добром човеку и са којом има неколико обајвљених радова..
Доцент др Гордана Радовић једногасно је изабрана за дописног члана РАПС-а.
- На предлог проф. Остојића избор секретара РАПС-а је одложен за следећу Скупштину.
- Није било питања.
Седница Скупштине РАПС-а је завршена у 13 х.
Београд, 22.03.2017.
Оверачи записника Записничар
1.Проф. др.Зорица Васиљевић
2.Проф др. Зоран Марковић Проф. др Јелена Миочиновић