Владислав И. Пауновић

5

Иvladaме и презиме: Владислав И. Пауновић

Датум рођења: 11.01.1942.године

Титула: Магистар техничких наука

Научно звање: асистент

E-mail: paunovicvlada@open.telekom.rs

 

 

  1. Образовање:
  • Рођенје11. јануара 1942. године у Смедеревској Паланци, срез Смедерево, Србија. Основну школу је завршио у засеоку Крушеву недалеко од Смедеревске Паланке , а гимназију у Великој Плани, осам разреда за седам година све са одличним успехом.
  • Одсек Телекомуникација на Електротехничком факултету у Београду уписао школске 1959/60. године а дипломирао 1964. године као један од најмлађих на факултету. Просечна оцена у то-ку студија са дипломским је преко 8. Дипломски рад поднасловом “Испитивање феро-магнетних језгара са правоугаоном петљом хистерезиса”, је урађен у Институту „Михаило Пупин“ чији је Магистар Пауновић био стипендиста, запосливши се у њему одмах по дипломирању.
  • На одслужењу војног рока проводи део 1965 и 1966. године
  • Током 1973. Године добио је стипендију Конфедерације Британске Индустрије где је у Воде-ћој рачунарској фирми ИЦЛ У Енглеској урадио практични део магистарског рада „Контролни језик ЦЛ, Интерпретатор ЦЛ-а и пројекат дела инерпретатора“ који је одбранио на Електронском факултету у Нишу 1974. године, код тада најпознатијег професора у рачунарској техници Тихомира Алексића.
  • Током 1973. године као стипендиста Конфедерације Британске Индустрије добија сер-тификате за програмирање у тада врло распрострањеном програмском језику Фортран и диплому за „рачунарски инжињеринг“.
  • 1975. године, стиче научно-истраживачко звање АСИСТЕНТ.
  • Током 1977. године добија сертификате за програмирање у тада најраспрострањенијем прог-рамском језику у свету Кобол, као и за пројектовање у Кодасил базама података у Јапанској фирми Фуџицу.
  • Током 1991. године, добија сертификате за коришћење комуникационог софтвера на кућним телефонским централама у Белгијској фирми АТЕА.
  • Током 2005. године добио лиценце за Пројектовање и Извођенје у Телекомуникацијама.

 

  1. Професионалноискуство:

У сталном радном односу је од јуна 1964.године (осим времена које је провео на одслужењу војног рока).

Има преко 48 година радног стажа, током којих је радио у два наврата у познатом научно- истраживачком Институту„Михаило Пупин“, рачунском центру Беобанке,  две највеће фабрике  за производњу рачунара и комуникационе опреме и две приватне пројектантско извођачке фирме.

  • Већ као млад инжењер почео је да ради на склапању уговора, пројектовању, реализацији испоруци и одржавању уређаја различите намене.
  • У периоду 1967-1977. године, у Институту „Михаило Пупин“, радио је на пројектовању, реализацији, испоруци и одржавању рачунара типа ЦЕР и ХРС. Ови рачунари су били на нивоу светских рачунара,а три ХРС-а су извезена у СССР у вредности преко 3(три) милиона долара.
  • У наведеном периоду је пројектован, реализован и испоручен процесни уређај ДФШ за безжично повезивање Марконијевог система за навођење са авионима типа МИГ. Ови уре-ђаји се у унапређеној форми још увек користе.
  1. Научна, иновативна и стручна делатност:

А.  Научна делатност

  1. Maгистарски рад „Синтаксно оријентисани компајлери“, Електронски факултет Ниш  , 1972.
  2. Магистарска теза „Контролни језик ЦЛ, Интерпретатор ЦЛ-А и пројекат  дела интерпретатора“, ¨, Електронски факултет Ниш , 1974.
  3. Пријављен докторски рад на Електротехничком Факултету у Београду 1979. године под називом „Упитни језик за руководство у банкама“.
  4. Једно решење Аритметичке јединице. Рад објављен у часопису ¨АУТОМАТИКА¨, Загреб, 1971.

Прва два рада су урађена Енглеској фирми ИЦЛ а одбрањена на Електронском факултету у Нишу-

Трећи рад је урађен у Рачунском центру Беобанке на систему Фком 45с Јапанске фирме Фуџицу. Основа је била аутоматизација свакодневне израде Биланса Беобанке и Упити и претраживање биланса од стране руководства.

Решења су дала одличне експлоатационе карактеристике али није испуњена препорука ментора да се рад публикује у једном од елитних иностраних часописа па није никада пријављен за одбрану.

Четврти рад , уз још један рад исте проблематике и од истог аутора, су једина два рада објављена у свету из аритметике рачунара 1971-ве године.

Б. Иновативна делатност

На бази предходних радова створена је велика основа за низ иновативних пројеката, од којих су нај-важнији следећи:

  1. Идејни и Детаљни пројекти реализовани у 2006-oj год. За Електронске инсталације ниског на-пона (ЛАН Мрежа,Видео надзор,ПП Заштита,Контрола Приступа) у оквиру Дата Центра Црно-горског Телекома АД у Подгорици ул. Московска 29.
  1. Пројекат и реализација Видео Надзора у Објекту постројења за припрему угља РБ-а »Колуба-ра« Лазаревац 2996-те године.
  2. Пројекат и реализација Рачунарске мреже за  „Hypo Alpe Adria“ Банку 2006-тe год. у Београду, ул. Гоце Делчева 4.
  3. Реализација Пројекта дојаве пожара у Народној Библиотеци Србије, 2005-тe год. Београд ул. Скендер Бегова 2.
  4. Пројекат и реализација „ Информационог система за праћење извршења планова економских односа са иностранством за све фирме Србије¨, Електротехнички факултетt, Београд, 1985.
  5. Идејни и Детаљни  Пројекат соларне електране 29,8кW, за Фарму „Бачевско поље“,  Димитро-вград, 2013.
  6. Идејни и Детаљни  Пројекат соларне електране 50,84кW, Београд-Гроцка кров објекта, 2015.
  7.  Идејни и Детаљни  Пројекат  Мреже 250 Контролера уличних семафора у Анкари, Турска, 1984. године. (Пројекат оцењен од стране САД експерата и вештака као најбољи пројекат који су Југословенске фирме урадиле до тада.)

Ц.  Стручна  делатност

У даљем тексту је дат сажет приказ развоја, заступања и производње рачунара и рачунарских компоненти у периоду 1960-2010 који је Магистар Пауновић Владислав, као активни учесник у периоду 1964-2005 године, презентирао поводом  50 година рачунарства   у Србији, у организацији министарства за науку Србије.   Дат је критички приказ светског угледа појединачних решења уз недостатке повезаности успешних пројеката у рачунарству Србије, што је умањило општу друштвену корист.

Приказ рачунарства се даје у три целине: развој, заступање и куповина иностраних рачунара и коначно куповином страних лиценци за производњу рачунара.

  1. САМОСТАЛНО ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАЧУНАРА

У Србији, а и у целој бившој Југославији, су последњих педесет година постојала три већа пројекта самосталног развоја и производње рачунара: ЦЕР РАЧУНАРИ, ЛОЛА РАЧУНАРИ и ТИМ РАЧУНАРИ

1.1 ЦЕР РАЧУНАРИ

Мнемо-техничка скраћеница ЦЕР потиче од назива Цифарски Електронски Рачунар. Дигитални рачунари типа ЦЕР су самостално пројектовани, произведени, продавани по тржишној вредности, одржавани  и унапређивани у периоду 1956-1976, од стране стручњака Института „М.Пупин“ (ИМП) који су развој започели у периоду 1956-1961, у Институту „Винча“. Први тип рачунара ЦЕР-10 је био један од најсавременијих рачунара 1960-те године када је пуштен у рад. Сви каснији развоји, куповина страних рачунара или лиценци су наставак искуства пројекта рачунара ЦЕР-10. Технолошке промене у области рачунарства су тако велике од 1956. год. до данас да се слободно може рећи да ниједна друга област није тако напредовала, мењајући технолошки ниво сваких пар година и постајући стандард у другим областима, а да сама није стандардизована. Рачунари типа ЦЕР са годинама производње, годинама престанка рада и називом корисника су:

  • ЦЕР-10, 1960-1966 године,коришћен у ССУП, ТАНЈУГ и ЕТШ;
  • ЦЕР-11, 1965-1974 године, коришћен у ЈНА – ДСНО;
  • ЦЕР-30, 1963- 1965 године, коришћен у РИЗ;
  • ЦЕР-22, 1966- 1975 године, коришћен у БЕОБАНКА, ЈУГОПЕТРОЛ и ВОДОВОД;
  • ЦЕР-200,202,203,1966-1985год., коришћен у ПЛАНИКА, ПИК, ГИК, ДТД. МЕХАНОГРАФИЈА, ЈУГОПЕТРОЛ, ВМА, ПОЉОБАНКА и ИНСТИТУТ “М.ПУПИН”;
  • ЦЕР-12, 1969- 1997 године, коришћен у ЕРЦ-ИНСТИТУТ “М.ПУПИН” и КБ ЗРЕЊАНИН;
  • ЦЕР-111, 1974- 1988 године, коришћен у ЈНА-ДСНО.

Већ  код  последњих типова ЦЕР рачунара су примењене научне поставке проф. Килбурна са Манчестерског Универзитета, публиковане раних шездесетих година у чланку “ONE LEVEL STORAGE”, које су довеле до револуције у рачунарству (Atlas, IBM’36o, ICL’l900 и сл.).

Системски софтвер је био мање конкурентан у односу на светске  рачунаре  у каснијој фази развоја, када су цена и квалитет светских рачунара све више били зависни од софтверских компоненти (мерене хиљадама човек-година уложеним у развој). Системски софтвер ЦЕР рачунара је био скроман али функционалан.

Спољне улазно-излазне јединице, односно спољне меморије великог капацитета са секвенцијалним приступом, а које су служиле за размену података са различитим системима, биле су јединице магнетних трака. Врло кратак период,  при крају коришћења, су прикључене и магнетне диск јединице са „рандом” приступом, видео-дисплеј јединице (терминали) и APPLE PC рачунари обезбеђењем неке врсте рачунарске мреже  и  уклапање у данашњу технологију персоналних рачунарских система и мрежа.

Према начину пројектовања,  експлоатационим карактеристикама, изради и врсти коришћених основних компонената, рачунари ЦЕР-12 и ЦЕР-111 су припадали трећој технолошкој генерацији, према тадашњој класификацији свих постојећих рачунара у четири генерације.

На следећој фотографији је приказана централна јединица рачунара ЦЕР-111. То је последњи и најуспешнији из фамилије рачунара типа ЦЕР. У периоду пројектовања и реализације био је потпуно конкуретан са рачунарима најпознатијих светских компанија по: року испоруке, цени и логистичкој подршци. То се темељи на основу тендера који је био објективно спроведен почетком седамдесетих година у ЈНА. Ово је један  од нај-самосталнијих и најиновативнијих пројеката Магистра Владислава Пауновића.

cer

 

 

 

Слика 1. – Централна јединица рачунара ЦЕР-111

 

 

 

 

„Информатика a.д.“ је, уз ИНСТИТУТ “М.ПУПИН” са хибридним рачунарима, једина српска фирма која је остварила извоз у СССР програмабилних контролера и процесних рачунских машина.

Осамдесетих година, америчка фирма MICROSOFT, вођена чувеним Билом Гејтсом, смењује најјачу мултинационалну рачунарску компанију IBM, са својим огромним порастом производње и масовне примене персоналних рачунара. ИНСТИТУТ “М.ПУПИН” због тешкоћа око масовне производње и застарелости ЦЕР рачунара, започиње развој и организовање производње персоналних рачунара типа ТИМ. Да би ТИМ рачунари били компатибилни са тадашњим персоналним рачунарима, приступило се копији INTEL процесорске плоче, уз преузимање проблема лиценцних права који је увек постојао и код коришћења периферних јединица, као код рачунара типа ЦЕР и хибридних рачунара произведених у Институту „М.Пупин“. Најуспешнији пројекат и инсталација ТИМ рачунара је мрежа преко 250 терминала за ЈП-ПТТ СРБИЈА са ТИМ-100 рачунарима. Комплетан пројекат ТИМ рачунара је приказан 1990. године у публикацији Научне књиге  Без обзира на компатибилност са тада савременим персоналних рачунарима ТИМ рачунари су имали исте проблеме као и ЦЕР рачунари: мале серије и недостатак „тест бедова“ за производњу и тестирање сложених вишеслојних процесорских плоча.

  1. ЗАСТУПСТВА И   КУПОВИНА   СТРАНИХ   РАЧУНАРА

Искуства и капацитети домаћег развоја су били недовољни да попуне потребе југословенске привреде већ шездесетих година, па се кренуло у заступање и продају скоро свих познатих светских рачунара.

Основу за успех тих пројеката у почетку су давали кадрови школовани на пројектима ЦЕР рачунара. То се нарочито односи на заступање најпознатије IBM корпорације преко словеначке фирме INTERTREJD.

ИНТЕРКОМЕРЦ,  а касније ИНФОРМАТИКА су заступале познату фирму Burroughs, касније Unisys (обједињени Burroughs и UNIVAC).  Београдски  ПРОГРЕС, а касније ЕИ-НИШ,  су заступали познату фирму HONEYWELL. Најуспешније инсталације су биле са моћним  DPS-66, DPS-8, DPS-88,  DPS-7 и слично.

Словеначка ИСКРА ДЕЛТА је заступала фирму DEC са PDP и VAX рачунарима, највише коришћених у образовним установама.

Загребачки  ZPR   је заступао седамдесетих година Јапанску фирму  Fujitsu.

Једна од највећих инсталација у Србији у том периоду је била БЕОБАНКА, са Fujitsu системом FACOM-45S и са 250 on-line терминала, где је, уз помоћ стручног и обученог кадра од преко 500 специјалиста, било аутоматизовано комплетно пословање једне од највећих банака у Европи. Уз кадар школован у ИНСТИТУТУ “М.ПУПИН” информатички кадар БЕОБАНКЕ је био највећи расадник стручног кадра у заступништвима светских рачунарских фирми. Магистар Владислав Пауновић је дао пуни доприносна овом пројекту у периоду 1977-1980. gодине.

Све наведене инсталације су биле реализоване по свим тада савременим информатичким стандардима остварујући значајно осавремењивање и унапређење предузећа и установа. Шира друштвена корист од таквих инсталација је била врло скромна због разнородности система, решења и скоро немогућег трансфера података међу системима различитих произвођача.

  1. КУПОВИНА СТРАНИХ  ЛИЦЕНЦИ

ЕИ НИШ, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, се одлучује на куповину лиценци од Немачке фирме Kienzle кроз фабрику Еи-ФРМ. Рачунари Kienzle као књиговодствене машине су били тада уведени у многе наше веће фирме и установе. Њиховим увођењем отворен је пут за увођење следећих савременијих рачунара.

Београдска спољно трговинска фирма „Прогрес“, крајем седамдесетих година, склопила је заступнички уговор са америчком компанијом Honeywell, односно Honeywell Information Systems. Уговором је била обухваћена продаја рачунара, обука кадрова, инсталирање хардвера и софтвера, односно целокупна подршка у коришћењу широког спектра (од мини до снажних рачунара) Honeywell-ових производа.

На основу добрих корисничких искустава, посебно у  полицији и армији у Америци и Европи, велики број ових установа у ондашњој Југославији определиле су се, у рачунарској индустрији, за коришћење Honeywell-ових рачунара. На основу позитивних искустава и планова војске и полиције, почетком осамдесетих година Еи- НИШ са „Прогрес-Информатиком“ одлучује се на куповину лиценци од фирме Honeywell, формирањем  заједничке фирме EI-HONEYWELL са удруженим капиталом (Joint Venture).

Кроз фирму Ei-Honeywell је комплетно освојена лиценцна производња.

У сарадњи са научним институцијама Еi-Honeywell Bull улагао је значајне напоре и средства у освајање домаће производње и унапређење сопственог развоја. Коришћењем искуства са мобилним рачунарима ЦЕР-11 и ЦЕР-111 и у сарадњи са ИНСТИТУТОМ “М.ПУПИН” развијена је мобилна верзија система Еi-H6/57, надградњом лиценцног производа без колизије са лиценцним процедурама.

Самостално је развијено више квалитетних софтверских пакета, а један од њих је софтверски пакет IKS за управљање производњом и финансијама. Развијен још касних 80-тих година, адаптиран је више пута на нову технологију, те се  и данас  успешно користи код више већих корисника.

Развијено је укључење Ei-H6 система у контролу саобраћаја. Овај пројекат је средином осамдесетих година процењен као најконкурентнији у свету.

У употреби је био читав спектар мини рачунара H6/10, H6/20 и H6/22, средњих DPS-6 рачунара који су емулирали читав лиценцни GCOS 6 софтвер, као и великих DPS-7 и DPS-8 рачунара са тада најбољим GCOS 7 и GCOS 8 оперативним системима, а који су, између осталог, поседовали моћну DSA (Distributed Systems Architecture) мрежну архитектуру која је са IBM SNA архитектуром била претходница сада савременог ИНТЕРНЕТА.

Инсталирани  рачунарски парк у Југославији  (производња и заступништво) крајем осамдесетих година бројао је око 800 система, од тога 150 средњих и великих и 650 мини и супер мини система (DPS-6, као и више хиљада видео терминала, микро и пресоналних рачунара). За системе Ei Bull-а било је обезбеђено одржавање у преко 17 пунктова широм Југославије. Обука се вршила у школском центру у Београду и у Интернационалном школском центру у Изоли.

Фирма Honeywell је до краја осамдесетих година поштовала лиценцне обавезе дајући DPS-6 производе као што су: GCOS 6 емулатор на MIPS Р600 биполарне RISC рачунаре, DSA мрежни софтвер по угледу на IBM DSN мрежни софтвер, оживљавање UNIX оперативног система, повезивање са француским Bull-ом и јапанском фирмом NEC.

У складу са променом власничких односа матичних светских компанија долазило је до промена назива југословенског партнера, од Ei, преко Ei-Honeywell и Ei-Honeywell Bull до Ei-Bull HN. Распадом Југославије и у периоду санкција Ei-Bull је због смањања обима посла и тржишта 1997. године престао са радом. Зато је у циљу заштите корисничког парка на територији Републике Србије француски Bull отворио представништво.

Средином деведесетих године у циљу заштите развијених апликативних решења, а након застеревања DPS-6 система, Bull је развио под UNIX-ом емулатор оперативног система GCOS 6 система под називом GCOS 6 HVX. Тако је омогућена бинарна компатибилност предходних апликација и коришћење старих периферијских уређаја на технолошки новим и перформантнијим RISC системима (ESTRELLA, ESCALA)

Можемо рећи да су Ei H6 и DPS 6 рачунари својом појавом на нашем информатичком тржишту извршили ре-волуцију  на тржишту мини рачунара;

Својим изузетним хардверским и софверским карактеристикама, као и релативно приступачном ценом, у односу на велике рачунаре, омогућили су аутоматизацију пословања у најразличитијим сферама пословања, што поменути бројни корисници то потврђују. На неки начин су поменути мини рачунари одиграли пионирску улогу у информатичком свету на нашим просторима.

Као учесник у великом броју наведених активности и познаваоц великог броја рачунарских активности у земљи и иностранству, Магистар Владислав Пауновић, потпуно одговорно, закључује да је у педесето-годишњем периоду било, углавном, примена по светским стандардима. Тврдња се темељи на основу процедура инсталирања, увођења, обуке кадрова и подршке које су биле примењиване по тада савременим светским принципима, нарочито у банкама, јавним предузећима, војсци и полицији. Светски ниво друштвене користи примене рачунарске технике није постигнут из следећих разлога:

  • неповезаност фирми и пројектних тимова чак и у истим фирмама;
  • опреме и решења (у време највећег успона примене рачунара у Србији а и у Југославији су били укључени скоро сви светски произвођачи рачунара, који су на нивоу државе стварали огромне проблеме због немогућности комуницирања са подацима па самим тим и немогућност брзе и квалитетне израде неопходних биланса на државном нивоу);
  • стварање великих девизних трошкова због високих цена рачунара и разнородности произвођача (уситњене и недовољне количине неопходних резервних делова, огроман број разнородне обуке);
  • скоро никаква извозна оријентација рачунарске технологије (само хибридни рачунари преко ИНСТИТУТА “М.ПУПИН” и ЛОЛА-рачунари преко ИНФОРМАТИКЕ), како би се компензовали велики девизни трошкови и код комплетно освојених производњи (велики проценат девизних трошкова за периферије, као што су штампачи и јединице магнетних медија).

Остаје да се историјски испита зашто је рачунарство последњих 50 година било, поред конкурендтности, тако непрофитабилно и недовољно ефикасно за ширу друштвену заједницу. Дужност свих интелектуалаца је да у свим гранама привреде раде на коришћењу рачунарске технологије у свим елементима живота.

  1. Чланство у професионалним (струковним) асоцијацијама:
  • Члан је Ижињерске коморе Србије.
  • Члан је РАПС-а.
  1. Остало:

Служи се руским, француским и немачким језиком а за енглески језик поседује сертификат Института за стране језике у Београду о активном знању.

Ожењенје, има супругу, ћерку, зета и унука.

Сарађује са већим бројем научно-истраживачких и образовних институција.

Има преко 50 реализованих пројеката и стручних и научних радова објављених или излаганих у земљи и иностранству.

Магистар Владислав Пауновић је пре неколико година основао Хуманитарну организацију „Др Иван Смајевић“, у част храброг Доктора Ивана Смајевића.

Магистар Владислав Пауновић је пре десетак година основао пројектни биро „Брана“ за пројектоваанје и маркетинг. Тридесет пута је дао крв.