Име и презиме: Јово М. Стојчић
Датум рођења: 07.06.1948. године
Титула: Доктор пољопривредних наука, ужа научна област заштита здравља биљака
Научно звање: Научни саветник, ванредни професор
E-mail: jovostojcic@yahoo.com
- ОБРАЗОВАЊЕ
- Рођен је 07.06.1948. године у селу Борковићи, Општина Бања Лука.
- Основну школу и гимназију завршио је у Босанској Дубици.
- Вишу пољопривредну школу завршио је 1967. године у Бањој Луци.
- Школске 1969/70. године наставља школовање на трећој години Пољопривредног факултета, ратарски одсјек у Сарајеву, а дипломирао је 11.1971. године.
- Послиједипломске студије завршио је на Пољопривредном факултету из групе фитопатологија Универзитета у Новом Саду 1981. године. Назив магистарског рада био је “Утицај трулежи стабла (Fusarium spp.) на принос зрна хибрида и самооплодних линија кукуруза различите дужине вегетације у условима Босанске Крајине“.
- Докторску дисертацију одбранио је 1991. године на Пољопривредном факултету у Сарајеву под називом “Утицај агроеколошких услова на интензитет појаве и штетност трулежи стабла различитих фенотипова кукуруза у Босанској Крајини“.
- Године 1991. изабран је у звање научног сарадника на Пољопривредном институту Бања Лука, БиХ.
- Године 1994. изабран је у звање доцента на Пољопривредном факултету Бања Лука.
- Године 1998. изабран је у звање вишег научног сарадника у Пољопривредном институту Бања Лука (ужа научна обаст – ратарство, оплемењивање и заштита здравља биљака).
- Године 1998. изабран је у наставно звање ванредног професора за предмет фитопатологија на Пољопривредном факултету Бања Лука.
- Године 2002. изабран је у звање научног савјетника из области ратрство, оплемењивање и заштита здравља биљака на Пољопривредном институту Бања Лука, Република Српска, БиХ.
- Године 2006. изабран је за наставно звање ванредног професора из области заштите здравља биљака на Пољопривредном факултету Бања Лука.
- ПРОФЕСИОНАЛНО ИСКУСТВО:
- У сталном радном односу био је од 15. новембра 1971. године до 28. октобра 2013. године.
- Прво радно мјесто било је у ПИК “Милан Пилиповић“ Босанска Дубица као приправник, а послије је био руководилац биљне производње све до 06. септембра 1976. године.
- Од 06. септембра 1976. године прелази да ради у Пољопривредни завод Бања Лука на истраживачке послове селекције, заштите и агротехнике ратарских биљних врста, гдје остаје до пензионисања. У овом дугом временском периоду Пољопривредни завод је мијењао структуру организације и назив, тако да од 1990. године до 1995. године послује под називом Пољопривредни институт Бања Лука, а од 1995. године Институт послује под називом Пољопривредни институту Републике Српске, Бања Лука.
- У периоду од 1984. до 1990. године обављао је функцију директора Пољопривредног института Бања Лука, а истовремено је радио и на истраживачким програмима селекције и агротехнике ратарских биљних врста и на истраживачким програмима заштите пољопривредног биља.
- Од 1990. до 2004. године био је шеф Завода за кукуруз у Пољопривредном институту Бања Лука.
- У времену од 2004. до 2008. године поново обавља функцију директора Пољопривредног института Републике Српске, Бања Лука.
- Од 1994. до 2011. године био је ангажован на извођењу наставе на Пољопривредном факултету Бања Лука, а од 1998. до 2013. године и на извођењу наставе на Пољопривредном факултету Источно Сарајево на наставном предмету фитопатологија.
- Од 2008. до 2013. године радио је као научни савјетник у Пољопривредном институту Републике Срспке, Бања Лука на истаживачким програмима селекције, агротехнике и заштите здравља биљака.
- Од 2013. године агажован је као вањски сарадник на пословима савјетодавног карактера у Пољопривредном институту Републике Српске, Бања Лука.
- НАУЧНА, ИНОВАТИВНА И СТРУЧНА ДЈЕЛАТНОСТ
- У вишегодишњем научном раду, радећи на истраживачким пројектима из области заштите биља, селекције кукуруза, луцерке и соје постигао је значајне резултате. Међу најзначајнијим истраживањима је рад на селекцији нових хибрида кукуруза, сората луцерке и соје. Захваљујући вишегодишњем раду на селекцији и у сарадњи са другим ауторима створио је три хибрида кукуруза, двије сорте луцерке и двије сорте соје које су нашле широку примјену у пољопривредној производњи Републике Српске и Босне и Херцеговине. У завршним испитивањима има више хибрида кукуруза који се налазе у фази признавања.
- Био је ангажован на већем броју истраживачких пројеката у својству координатора пројекта и члана истраживачког тима. Овдје ћемо навести само важније пројекте и то:
- “Стварање нових високородних хибрида кукуруза у Републици Српској“. (2003-2005). Пројекта је одобрен и фининасиран од стане Министарства науке и технологије Републике Српске. Координатор пројекта.
- “Селекција и умножавање сјемена хибридног кукуруза у Републици Српској“. (2004. – још траје). Пројекат је одобрен и финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Координатор пројекта.
- “Истраживање сортимента хибрида кукуруза и ефекта хербицида при различитом нивоу агротехнике за агроеколошке услове Републике Српске“. (2005). Пројекта је одобрен и фининасиран од стане Министарства науке и технологије Републике Српске. Координатор пројекта.
- “Откривање и праћење кукурузне златице (Diabrotica virgifera virgifera) на подручју Репубике Српске“. (1995-2005). Пројекат је одобрен и финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Координатор пројекта.
- “Етиолошка проучавања комплекса сушења крушке у Републици Српској“. (2010). Пројекта је одобрен и фининасиран од стане Министарства науке и технологије Републике Српске. Координатор пројекта.
- “Успостављање биљног карантина“. (2010-2012). Пројекат је одобрен и финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Координатор пројекта.
- “Појава распрострањености и молекуларна карактеризација Iris jellow spot virusa на луковима у Репубици Српској“. (2012). Пројекта је одобрен и фининасиран од стане Министарства науке и технологије Републике Српске. Координатор пројекта.
- До сада је самостално и у сарадњи са другим ауторима објавио преко 160 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима и три монографије. У сарадњи са другим ауторима створио је три хибрида кукуруза, двије сорте луцерке и двије сорте соје, које су у важним особинама превазилазе досадашње стандарде, што значајно доприноси подизању нивоа производње хране у Републици Српској, односно у Босни и Херцеговини. Учествовао је са рефератима на бројним научним и стручним скуповима (конгреси, симпозијуми, савјетовања). Обавио је већи број студијских путовања у земљама Европе и бившег СССР-а- Добитник је награде “Веселин Маслеша“ у 1986. години, Сарајево, БиХ за допринос у области пољопривредних наука и већи број признања за научноистраживачки рад и сарадњу.
- ЧЛАНСТВО У ПРОФЕСИОНАЛНИМ (СТРУКОВНИМ) АСОЦИЈАЦИЈАМА
- Члан је Развојне академије пољопривреде Србије (РАПС).
- Члан је и предсједник Друштва за заштиту биља Републике Српске.
- Члан је Друштва за заштиту биља Србије.
- Члан је Друштва за заштиту биља у БиХ.
- Члан је Друштва агронома Републике Српске.
- ОСТАЛО
- Био је предсједник Савјета Универзитета у Бањој Луци од 2004-2006. године.
- Био је секретар Националног комитета III међународне конференције о влакнастим биљкама под називом “Bast Fibrous Plants For Healthy Life“ (влакнасте биљке за здрав живот) која је одржана од 24. до 28. октобра 2004. године у Бањој Луци.
- Био је члан међународног научног одбора “1st IFOM International Conference on Organic Wild Production“ (I IFOM конференција о органској сакупљачкој производњи), чији је био организатор и домаћин Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука, а која је одржана од 2-6. маја 2006. године у Бањој Луци.
- Био је члан уређивачког одбора Монографије Универзитета у Бањој Луци (1975-2005).
- Био је предсједник уређивачког одбора за израду Монографије Пољопривредног института Републике Српске, Бања Лука (1947-2012).
- Био је члан Савјета Пољопривредног факултета у Бањој Луци у два мандата, Пољопривредног факултета Источно Сарајево, Природно математичког факултета Бања Лука и Економског факултата Бања Лука у једном мандату.
- Био је члан Комисије за оцјењу и одбрану три докторске дисертације, два магистарска рада, рецензент за пет уџбеника и код већег броја научних и стручних радова, ментор и члан комисије код већег броја кандидата за израду и одбану дипломских радова, као и члан комисије за избор у наставна и научна звања.
- Био је члан Редакцијског одбора часописа “Агрознање“ које издаје Пољопривредни факултет Бања Лука и Редакцијског одбора часописа “Биљни љекар“ којег издаје Друштво за заштиту биља Србије.
- Члан је Стручне редакције за област пољопривреде, шумарства и водопривреде “Енциклопедије Републике Српске, Бања Лука“.
- Служи се енглеским језиком.
Ожењен је, има супругу и кћерку.